Христов МОНОГРАМ

ХРИСТОВ МОНОГРАМ

У питању је графички приказ вековима већ чувеног „нерукотовореног лика Господа Исуса Христа“, или што би Руси рекли за саму заставу коју користе – то је „Спас Нерукотворен“ или „Слика Нерукотворена (од грчког Αχειροποιητος — нерукотворен), мада се још назива и „чудесни грчки Мандилион“ (Αγιον од δυας — платно, мантија, вунени огртач), а у питању је посебна врста слике која представља лице Исуса Христа на платну (може и на другом материјалу). Још се назива Керамидион (од грчког κεραμιδιων — плочица) и представља слику лица Исуса Христа на црепу (ми смо раније користили реч керамида тј. ћерамида).

Али, не користе само Руси то. Па, цар Авгар, савременик Исусов, управо је од апостола Тадеја, једног од Седамдесеторице (Исусових ученика) добио „нерукотворени образ Христов“ (образ = слика) недуго након што је Исус напустио овај свет (а примопредаја је овековечена на једној од икона из 10. века, чува се у манастиру свете Катарине у Синају – ево и ње у овом колажу коју прилажем, скроз десно је, тик поред фотографије несреће коју су Романови преживели 1888.).

Ватикан, пак, свој „нерукотворени лик“, истина на дрвету, а који се први пут помиње 1517, поносно чува у капели свете Матилде (и, ето занимљивости, изложен је био на ЕКСПО 2000. Ставио сам и то у колаж, доле лево је).

Већина приказа нерукотвореног лика Господњег је или на белом платну (јер многи сматрају да то одговара истинитом отиску уљима помазаног Исусовог тела које је, по његовој смрти на крсту, увијено у белу тканину и положено у гроб) или на црвеном платну, које симболизује „крв коју је син Божији пролио за откуп греха људског рода“.

У нашем народу су се носили и такви стегови, али и, како је то свети свештеномучени владика Теодор вршачки поручио устаницима против Турака, а ради се о (неки ће рећи „правом“ првом) српском устанку, у Банату 1593, „Узмите заставе из својих цркава, украсите их ликом Светог Саве. Као што је свети цар Константин победио са заставама на којима је био крст, тако и на нашим заставама нек се вије лик Светог Саве, нашег духовног оца и бранитеља. Кренимо, децо моја и браћо моја, у бој за правду и слободу!“. (Управо због тога што су испрва свуда побеђиване Османлије говориле, бежећи из битака у градове, да њих не побеђују устаници већ „каурски светац Сава“, следеће године је као казнена експедиција стигао Синан-паша.